Šesnajstog avgusta, možda i pre,
pored jednog keja probudi se svet.
Košulja bela, raskopčana,
devojka mala, nasmejana.
Sunce je pržilo, ja nisam mog’o znati,
koliko će dugo trajati sve to.
Vreme brzo ide, i ludo lete sati,
negde u daljini se nazire brod.
Marina, o Marina,
ja nisam znao za bol,
već dugo tu istinu skrivam,
od prvog dana samo sam tvoj.
Related posts: