Već sad mi je žao
što neću biti s’ tobom.
Već sad mi je žao
mada tu si kraj mene.
I što stalno gubim
ono do čega mi je stalo.
I ko je to tugu u duši zakopao.
Opijen od prve čaše pašću tu,
vodite me kuda znate, razbiću.
Svaku moju čašu je začarala tuga.
Ne verujem nikome, ne treba mi druga.
Dokle ću da plaćam,
rane stare ja da lečim?
I protiv svoje volje
da ja tužan budem?
Kamenje u srcu pustilo je koren.
Da teško je danas voleti
i biti voljen.
Related posts: