K’o perje, čudan vetar, mojim srcem se širi,
na kraju sokaka stari cigan živi.
I snovi što nekad behu tu,
sad skupljeni u jastuku,
reči kuju, tuguju.
I sreću s’ tobom , i ljubav, i nadu,
i zdravlja da bude za svu decu malu,
i dete da rodiš ove godine.
Jer ti si ona što srca krade,
Jer ti si ona zvezda iz daljine,
Jer ti si ona koju čekam dugo,
Koju kujem dugo, kao stari kovač.
Miro dema Miro – so ćeres tu Miro,
Gde je, gde je Miro, perje tvoje krilo?
Jer cigansko srce imam ja,
za tugu više neću da znam,
za pesmu Miro, sve ću da ti dam.
I šator, i perje, i konja, i kola,
i blato, i zlato, srce, i dušu,
i Dunav, i Tisu, sve ću da ti dam!
Related posts: